Kureishi i ja - Intimni okrsaj
S' obzirom da sam pročitala na Blogowski blogu da je jedna bitna stavka u vođenju bloga redovno pisanje, i da bi, ako ne mogu to da radim, bio red da bar obavestim javnost ili da čak zamolim nekog da piše u mom odsustvu, evo otvaram konkurs za suplement blogera. Šta ja znam, možda ima ljudi koji toliko pišu da im je malo njihov blog. Ili im se neke stvari ne uklapaju u temu bloga. Kod mene nema teme, osim možda da što ste veći gik to bolje po vas. S druge strane, nisam baš zagovornik svakodnevnog pisanja. Imala sam jedan drugi blog i u to vreme sam osećala organsku potrebu da nešto napišem svaki dan, pa to nije uvek bilo bogznakako interesantno. Ne kažem da je ovo fenomenalno, ali se ipak osećam bolje kad nešto stavim. U stvari, da budem iskrena, ima stvari koje napišem ali ne stavim na blog. Znači – selektujem.
Ali, htedoh da pišem o jednoj knjizi. Intimacy od Hanifa Kureishia. Knjiga je kratka, i dok sam je čitala, po prvi put od ne znam kad, možda čak ikad, sam krenula da vadim odlomke i zapisujem ih, tj. otkucavam. Onda sam shvatila da ću ako nastavim prepisati čitavu knjigu. Pirateriju knjiga ipak ne konzumiram. Nekad se kralo, nije da nije, ali to onda kad nije moglo da se kupi, a sad može. Klinci nek kradu.
“Hurting someone is an act of reluctant intimacy. “
Počeću od toga da Hanif smatra da je intimacy u stvari povrediti nekog ko te voli. To se on pravda da je to što je rešio da ostavi i povredi ženu s kojom ima dvoje dece, u stvari, intimnost. Postoji onaj fenomen oženjenih muškaraca da nekoj drugoj ženi krenu da kukaju kako su nesrećni u braku toliko da se ta druga žena smiluje na njih, i prosto ga zamoli da prevari svoju ženu s njom, naivno verujući da je baš ona ta koja će ga izlečiti od notorne nesreće, patnje i života bez smisla. Mnoge moje prijateljice su padale na te fore, a ja sam ih, vazda trezvena upozoravala da je to samo navlakuša. I meni su to pričali, ali uglavnom ružni i/ili matori muškarci, pa nije bio problem ne podleći iskušenju. Međutim, pala sam na Hanifa. Ako predpostavimo da je knjiga autobiografska, kao što je ja gledam, i da je glavni junak dobrim delom Hanif lično, e pa da, u prvih nekoliko desetina stranica uspeo je da me šarmira. Čak sam mu za malo poverovala da mu je žena aždaja, iako dobro znam da sve žene, tj. supruge tako izgledaju kad ih muževi opisuju. U tom delu knjige on je divan otac, čovek od karijere, žrtva svoje aždaje, koja i nije tako loša osoba, osim kad je s njim. On se leči tako što balavi za lepim ženama na ulici.
Hanif je bolno duhovit u tom delu knjige, od komičnih i iskrenih priča o dečjim dogodovštinama (đe me nađe) do komičnih i nadasve ljudskih dijaloga između muškarca i žene koji godinama žive zajedno i večito vode power struggle. Očigledno je da se muškarci i žene ne razlikuju onoliko koliko smo mislili. Želje, nadanja, razmišljanja, frustracije u vezi brakova i veza... sve nam je to isto ili bar slično. Toliko mi se dopao da sam se uhvatila kako gledam njegove fotografije na koricama knjiga, na njegovom sajtu i zamišljam kako uspevam da nasmejem tog namrštenog, prelepog čoveka i kako na belom konju odlazimo u njegov dvorac gde nam se deca lepo igraju, a marihuana raste na svakom ćošku... Da, da, on je kao i ja, mislila sam tada, vazda zabrinut, namršten i duhovit jedino dok piše. Da, on je moja srodna duša... Dođi da te spasim...
Onda se nešto desilo s njim, prestao je da mi se kao čitaocu uvlači, i počeo je iskreno da prepričava sve svoje grehove. Recimo da je počeo da piše knjigu da bi mu žena oprostila i možda čak da joj ublaži bol, ali recimo takođe da mu je u međuvremenu zabranila da viđa decu ili se ispostavilo da sasvim fino može i bez njega i brzo našla nekog drugog, uglavnom, knjiga odjednom dobija novi smisao – da povredi, uvredi, ismeje ženu. Tada sam shvatila koliko sam blesava bila («ma svi ste, bre, isti!»).
Lista njegovih grehova prema ženi je toliko dugačka i toliko gnusna da ženino stalno zanovetanje i ismejavanje deluju kao dečja bockanja. Ali ja se vraćam na ono isto: zašto si morao da napišeš knjigu o tome, da joj kažeš i ono što nije znala i što je bolje da ne zna, da čitavom svetu ispričaš koliko je luda i glupa bila što ti je rodila dvoje dece ne primećujući da je u stvari ne voliš?
On je, dakle, muškarac vazda nezadovoljan. Bio je to i pre nje, ostao je to i s njom. Sve vreme njihove veze on je imao druge. Ali, setio se da treba da ode tek kad se, naravno, zaljubio. I sad se pravda. Činjenica je da, bez obzira da li je varao pre toga ili ne, ostavio je jer voli drugu, a ne zato što je nesrećan. Ali, on bi da ga ja shvatim i razumem i s njim zajedno ujedam njegovu ženu. E pa sori bajo.
“ But why do people who are good at families have to be smug and assume it is the only way to live, as if everybody else is inadequate? Why can't they be blamed for being bad at promiscuity?”
Provlači on kroz priču i svog prijatelja koji obožava svoju ženu i decu i koji pokušava da mu skrene pažnju na to da će njegova deca dosta patiti. Postoji i jedan drugi prijatelj koji je ostavio ženu i decu, ali nikad nije uspeo da se usreći s nekom drugom i kao samac živi prilično besmislen život. Ipak, kaže da se ne kaje. Ruku na srce, Hanif se stvarno trudi da da više uglova gledanja, valjda podilazeći svim profilima čitalačke publike, pre svega ženama koje će se tešiti da je njihov muž opisan u stvari kao ovaj baja što je lud za ženom.
Ali on sam, ipak, odlazi. Svestan šta će to uraditi i ženi i deci. U jednom momentu iskrenosti priznaje da mu nije dovoljno što ostavlja ženu, već želi i da je uništi. Možda je ne voli, ali je i dalje ljubomoran i ne želi da je vidi s nekim drugim. Ali bar joj čini uslugu i odlazi, većini muškaraca je to jedini razlog što ostaje: da ne bi videli ženu srećnu s drugim.
Neviđeno sam ljuta na Hanifa, ali i neizmerno zahvalna na tako iskrenom insightu u mušku dušu. Koja god da mu je bila namera kada je pisao knjigu, da povredi ženu ili da obraduje ljubavnicu, ili ništa od toga, on je u stvari pogazio sva nepisana pravila muškog bratstva i rekao svima, pogotovo ženama kojima nije mučno da čitaju knjige sa ovakvom temom, šta se ustvari dešava in the mind of married men. Mislim da je vreme da sada neka žena napiše odgovor.
posted by Sophia @ 9:05 PM
Comments: 11
