Slucajevi I

Gledam beli ekran, on gleda mene. Muči me nepočešani svrab. Svrbi negde u predelu malog mozga, pa onda pri dnu leđa, s desne strane, ali iznutra, pa negde u mekom tkivu u predelu između kosti desne pete i njenih mrtvih ćelija, loj oko levog bubrega, katran u desnom plućnom krilu. Jedini izlaz je pisanje. A belina me gleda, i tačka.

Pokušaj Prvi

Ovako: kad je ono trebalo razbiti stare pločice i staviti nove, pozove Beli Crnog da mu pomogne. Pošto je Crni, kako mu i ime nagoveštava, jači i masivniji, on krene da razbija (niko ne zna koliko tačno stare, ali preko 10 godina sigurno) keramičke pločice, prilepljene na betonske ploče, a Beli se dohvati krečenja (u narodu poznato kao "pejntanje"). Utom je došla žena od Belog (aka Odbelogžena, ili: Belova žena, ili: Strujinica, kako su je zvali njegovi prijatelji iz detinjstva) i donela, ko prava dobra snaša: kafe iz Tim Hortonsa, donate iz istog (one što Homer Simpson voli), dve pice sa sve mesnim prilozima i flašu penušavog pića da proslave novu kuću (koka-kola).

Kada su, onako umorni od rada, nadgledanja i kupovine, prekrštenih nogu posedali po podu među prašinu i otpatke i navalili na hranu, Crnog udari onaj babli u glavu, pa krenu da priča:

Sećaš se ti, komšo, kad sam tek kupio onu moju kantu? Onu što sam ti je prodo? E pa, rikne njemu starter jedan dan. Naiđe ti moj komšija Oblo i reče kako je njemu starter riknjavao četiri puta do sada i da je sve sam popravljao, nije komplikovano. I ništa. Ajd, reko, da ga pozovem da popravi i meni. Pozovem ti ja Obla i njegovog brata Ćoška jedne subote po podne da mi to sredimo. Odvojio subotu, dragocenu, za to. Žena mi popizdela što će morati sama da se brine o deci, al reko ajd, da uštedim na majstoru, a i dobar izgovor da se okupimo.

Odemo mi u garažu i ja donesem tri flaše vina. Znaš koliko je vino? Da, oko deset dolara najjevtinija flaša, a ja nisam hteo da budem stipsa, pa sam uzeo i skuplje. I sednemo da popušimo po jednu, pa se zapričali, pa drugu, pa treću, pa odoše dve i po flaše vina. Tu se konačno prisetismo auta, pa Oblo stavi svoj Nike kačket na glavu, platio ga $20, i ode pod auto. Šta mu je trebao kačket - nemam pojma. Ko oni majstori što stave cigaretu u usta dok popravljaju nešto, pa ništa ne poprave, ali su bar ličili na majstore.

Zakuka Oblo ispod auta kako nešto ne može da odvrne. I Ćoško ga napade: aj ti seronjo ništa ne možeš da završiš. Sve počneš pa ostaviš! Što si čoveku govorio da ćeš da popraviš kad ne znaš? Ama nije do mene majke mi već se ovde neki šrafovi zapekli, nemam ja snage za ovo. Oblo se diže, a jedna masna crna fleka od ulja što mi je curilo iz auta mu na onom dragocenom kačketu. Ode kačket od $20 u pičku materinu. To, plus vino, već preko $60.

Krene Ćoško da priča o bratu. Trebalo je mi da razmislimo što je ovaj menjao starter četiri puta kada je to nešto sto ti rikne jednom u životu. Moš misliti kako ga je opravio onda. Ko ona vrata od svoje spavaće sobe. Kad se tek uselio u kuću smetalo mu što vrata od spavaće imaju staklo, pa ih je skinuo i stavio u dvorište da ih zameni. To je bilo pre tri godine, a vrata u dvorištu još stoje, da komšije gledaju kako mu tamo trebaju vrata, a on na spavaćoj još ni jedna nije stavio. Eto da znaš koga si pozvao da ti popravi auto.

Dok je Ćoško to govorio, polako se i on saginjao da se podvuče pod auto, u svojoj plavoj Adidas trenerci. Da mu brat nije pre toga odustao, on bi sigurno, ali ovaj put nije hteo, hteo da dokaže da se može, pa je stenjao i purnjao i kukao, pa brat bratu jedno pola sata. Izašao je, ništa ni on nije uradio, osim što je uništio onu divnu trenerku. Ako je kupio u Winnersu bila je bar $50, znači u najboljem slučaju. 50+60=$110

Iza njega probam ja da odšrafljujem. I uspeo sam, valjda što su ovi dvojica pre mene razlabavili. Ali sam zato uništio one moje narandžaste pantalone, one stare, moje omiljene, sećaš se? E, one jesu stare, ali pošto sam emotivno vezan za njih, one su ti priceless, brale. Tako da smo došli do $110 + priceless = priceless.

I onda smo ogladneli, pa sam naručio dve velike pice i nake sokove. I tu neko brdo para, al ko ih jebe kad su pantalone gotove. Oblo je, da vrati bratu, ispričao kako je Ćoško izbačen iz lokalne fudbalske lige, jer je sudiji crncu opsovao mater i poručio "go to Africa and catch majmuns", a Ćoško je pričao kako je Oblo izleteo iz auta da nekom beskućniku koji mu je pogodio šoferku kamenom jebe mater, pa je u besu uspeo samo da kaže "what's up, man?!". E tu sam shvatio, jebeš pantalone, ovi trenuci su priceless!

U neko doba, već je pao mrak, krenemo da popravljamo auto, fakat ga popravismo začas, ali nismo mogli ponovo da zašrafimo ono što smo satima odšrafljivali. I pošto su žene već počele da šalju decu da vide jesu li očevi živi, ja ih pošaljem kući i sutradan odem kod majstora. Majstor ga postavi na one šuplje daske, uze neku mašinicu, cap-cap, zvr, i gotovo.

Koliko majstore? Aj daj mi pet dolara.

posted by Sophia @ 2:27 PM Comments: 7