Geek Heaven

Kako se prepoznajemo po belom svetu

Sišla sam u prizemlje kompanijske zgrade da bih otišla napolje na puš pauzu i dok sam hodala uskim dogačkim hodnikom, na čijem kraju su bila staklena vrata koja vode napolje, ugledah u tom hodniku nekog lika koga nisam videla ranije. Bio je obučen opušteno, farmerke, duks, kačket, kao da ne radi tu. A i videla sam ga prvi i jedini put, tako da verovatno ne radi tu. Uglavnom, ja, koja retko kada primećujem izgled muškaraca, nikad se ne okrećem za njima, i generalno ne bavim se puno oko toga kako koji muškarac izgleda, primetih da je čovek jako privlačan. Ne bi se moglo reći da je preterano lep, čak šta više mogao bi da se obrije, ali opet znam dosta ljudi koji se mogu nazvati lepim, ali nisu preterano privlačni. Ovaj je bio visok, razvijen, ali ne ono kad debeli ljudi sebe nazivaju razvijenim, već baš onako brđanski širokih ramena, jakih ruku, dugačkih prstiju i jakih crta lica. Imao je i neki izraz oslobodioca univerzuma. Mimoišli smo se.

- Dejane, ej Dejane, stani!

Reče on, a onda ugledah u odrazu staklenih vrata da se na momenat okrenuo i odmerio mi zadnjicu.

posted by Sophia @ 9:10 AM Comments: 25