Wanna be a dead body?
Sinoć gledam CSI i na nekoj pauzi sa reklamama čujem sledeće:
Wanna be a dead body on CSI? Stay tuned for details on how to apply...
I sad, mislim se, oni mailovi što kruže okolo, oni o lepoti života, skoro svi do jednog listaju stvari koje treba uraditi u životu i skoro svi do jednog imaju stavku "bar jednom budi na televiziji". Ne znam da li se računaju lokalne televizije, beogradski ili jutarnji program i neka anketa u kojoj ispadaš kompletna budala jer ne znaš da objasniš šta je to ljubav a šta ljubomora, ali ako se računaju - ne bi trebalo. A zamisli da se pojaviš kao leš u CSIu. Pa to čitav svet gleda i hvata beleške.
- Znaš, ja sam ona što su je našli samlevenu u mašini za meso.
- Drago mi je, ja sam leš koji je stajao tri godine u buretu sa formaldehidom.
- Ha! Ja sam ona što joj je odsečena glava stajala na zidu kao trofej. Beat that motherfuckers!!!
Tako verovatno izgleda upoznavanje bivših leševa iz CSIa i sada su izgleda poubijali čitav Holivud, ili Las Vegas, šta god, pa im trebaju novi. Možda će da počnu da se okupljaju na CSI Dead Bodies Conference, u isto vreme kad se i Startrek fanovi okupljaju da bi mogli u poređenju s njima da izgledaju normalno i inteligentno. Pa... Šta ima veze, bio bi to doživljaj. Mogla bih da javim svima koje znam kog datuma da ne trepću dok gledaju CSI da bi me videli. I onda bi mogla u kostimu iz filma na godišnje okupljanje leševa.
Nešto se razmišljam, ako im već treba toliko leševa, može biti da spremaju neku epizodu o nekoj prirodnoj katastrofi ili terorističkom aktu u kojoj gine bar deset hiljada ljudi. Wow! Jedva čekam!
Nisam sačekala da vidim detalje za prijavljivanje. Pu majku mu!
*PS: ipak postoji jedan razlog zašto skidam kapu CSIu. Za razliku od gomile drugih tragičnih drama koje hvataju publiku sa vazda nekim ubistvima dece, čitavih familija (i troje dece), zlostavljanjem dece, zlostavljanjem odraslih kad su bili deca, otmicama dece, serijskim ubistvima (dece)... CSI se ipak trudi da se ograniči na odrasle, time koliko toliko privlačeći publiku u koju spadam i ja, a koju volim da zovem "krvi žedna ali ne baš bolesno, udetinjstvuAgataKrističitalačkapublika".
posted by Sophia @ 7:20 AM
Comments: 6
